Vantelesna oplodnja o trošku RFZO: ko ima pravo i koliko postupaka

Koliko puta RFZO finansira vantelesnu oplodnju zavisi od jedne stvari: da li u postojećoj zajednici, bračnoj ili vanbračnoj, već ima deteta. Žena bez dece, do navršenih 45 godina, ima pravo na neograničen broj stimulisanih postupaka i neograničen broj krioembriotransfera. Žena koja u toj zajednici ima jedno dete ima pravo na dva stimulisana postupka i tri krioembriotransfera. Pravilo je u članu 5 Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji, stav 2, i deli pravo na četiri slučaja, a ne na dva kao većina spiskova koje ćeš naći.

Ovde je prepisano šta taj član kaže, slučaj po slučaju, i ništa što ne kaže. Ako u filijali i u ustanovi dobiješ dva različita odgovora, pritužba ide putem opisanim uz savetnika za zaštitu prava pacijenata.

Ukratko

• Broj postupaka zavisi od dece u zajednici, ne od toga koliko si puta probala.
• Granica je 45 godina, ali se godine cene u trenutku kada komisija utvrdi da su medicinski uslovi ispunjeni, ne na dan podnošenja zahteva.
• Brak nije uslov. Vanbračni partneri su u istom stavu kao supružnici, a žena koja živi sama ima pravo po posebnom stavu.
• Postupak i krioembriotransfer se broje odvojeno.
• Postupci iz člana 5 stav 2 idu bez participacije, dakle u celosti na teret osiguranja.

Koliko puta RFZO finansira vantelesnu oplodnju?

Član 5 stav 2 nabraja četiri situacije. Ni u jednoj se ne gleda koliko si postupaka imala ranije o svom trošku, nego koliko dece ima u zajednici i čije je.

Dva reda u sredini se lako pomešaju. Treći red traži da jedan od partnera, bračni ili vanbračni, nema dete, i tada se ide sa darovanim spermatozoidima ili sa darovanim jajnim ćelijama, tri postupka, a ne tri i tri. Četvrti red je žena koja nema partnera i nema dete.

Dete iz prethodne veze jednog partnera zato nije nevidljivo za ovo pravilo, ali ni ne zatvara vrata: ono je razlika između prvog i trećeg reda tabele.

Mora li brak, i šta ako žena živi sama?

Ko uopšte može u postupak ne piše u pravilniku fonda nego u članu 25 Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Stav 1 daje pravo punoletnoj i poslovno sposobnoj ženi i muškarcu kojima je potrebna pomoć u lečenju neplodnosti, a koji vode zajednički život u skladu sa zakonom koji uređuje porodične odnose, dakle supružnicima odnosno vanbračnim partnerima. Brak se u tom stavu ne traži kao poseban uslov.

Stav 2 je izuzetak koji se retko prepisuje: pravo na postupke ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama. Stav 3 dodaje treću grupu, ženu odnosno muškarca koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili zbog mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije, pod uslovima iz stava 1.

Isti član traži i da su ta lica sposobna da vrše roditeljsku dužnost i u takvom psihosocijalnom stanju da se opravdano može očekivati da će tu dužnost obavljati u interesu deteta. Postojanje medicinskih indikacija, po stavu 4 tog člana, utvrđuje nadležni specijalista. O tom delu ovde nema ni reči, jer to nije pitanje papira.

Do koje godine se može ući u program?

Do navršenih 45 godina, i to stoji u svakoj od četiri tačke. Rečenica koja zaista rešava pitanje je stav 4 istog člana 5: ispunjenost uslova koji se odnosi na godine života ceni nadležna komisija u momentu kada utvrdi da su ispunjeni medicinski uslovi za sprovođenje postupka, odnosno krioembriotransfera. Dakle ne na dan kada predaš zahtev i ne na dan kada ti je zakazan pregled.

Da li je vantelesna oplodnja besplatna?

Za postupke iz člana 5 stav 2 jeste, u smislu participacije. Član 18 istog pravilnika nabraja zdravstvenu zaštitu koja se u celosti obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, dakle bez plaćanja participacije, i u tački 2 su, pored pregleda i lečenja u vezi sa planiranjem porodice i trudnoćom, izričito navedeni biomedicinski potpomognuto oplođenje i krioembriotransferi iz člana 5 stav 2.

To je sve što o novcu piše u pravilniku. Šta ustanova naplaćuje za ono što nije u tom obimu, koliko te košta put do grada u kom je ustanova i koliko dana odsustva sa posla ti treba, nije predmet ovog akta i nećeš naći ni u jednoj njegovoj tački. Takve stavke pitaj ustanovu u kojoj ideš na postupak i proveri aktuelne uslove kod svoje filijale pre nego što bilo šta platiš.

Ko daje uput i ko odlučuje?

Stav 3 člana 5 razdvaja dve komisije, i to je deo koji se najčešće pogrešno prepriča.

Put je zato uvek isti na početku: izabrani lekar ginekolog, pa uput, pa komisija. Isti mehanizam, izabrani lekar i komisija fonda, stoji i iza trudničkog bolovanja, pa ti redosled nije nov ako si kroz njega već prolazila.

Šta komisija ceni, pravilnik kaže jasno: ispunjenost medicinskih uslova. To je i granica ovog teksta. Koja ustanova u ovom trenutku ima ugovor sa fondom nije u pravilniku, pa spisak ugovorenih ustanova traži kod fonda, na njegovoj strani o vantelesnoj oplodnji ili u svojoj filijali.

Šta još stoji u istom članu, a nigde se ne prepisuje?

Dve stvari, obe u članu 5.

• Stav 5: osigurana lica imaju pravo na jedan uvoz spermatozoida ili jajnih ćelija iz inostranstva, radi postupka iz tačaka 3 i 4, dakle za dva slučaja sa darovanim ćelijama.
• Stav 6: osigurane žene koje su u postupku lečenja od malignih bolesti iz medicinskih razloga zamrzle jajne ćelije imaju pravo na postupak iz stava 2 kada za to postoje medicinski uslovi.

Ono čega u članu nema takođe je informacija. Nema nijednog roka u danima, ni za komisiju, ni za zakazivanje, ni za važenje odobrenja, pa svaki takav rok koji pročitaš negde dolazi iz prakse pojedine ustanove, a ne iz propisa.

Da li grad plaća nešto pored fonda?

Neki gradovi imaju svoje pravo, pored republičkog. U Novom Sadu je to naknada troškova, uvedena članom 35 Odluke o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom: obezbeđuje se porodici koja zbog steriliteta ili privremene neplodnosti nema dece, kao i porodici sa decom u kojoj je neplodnost nastupila naknadno. Izmenom iz 2022. godine naziv tog prava je usklađen sa zakonom, pa se sada zove naknada troškova za biomedicinski potpomognuto oplođenje.

Taj član bliže uslove i postupak ostavlja aktu Gradskog veća, što znači da iznos i spisak papira ne stoje u odluci i traže se od grada. Novi Sad prečišćen tekst ne objavljuje, pa se lanac izmena čita do poslednje, a šta grad još daje porodicama razloženo je uz pomoć Novog Sada za novorođenče. Svoj grad proveri u njegovom službenom listu, jer većina gradova ovo pravo nema.

Česta pitanja

Moram li da budem zaposlena?

U članu 5 nema reči o zaposlenju. Pravo je vezano za status osiguranog lica, a na koji način se taj status stiče uređuje Zakon o zdravstvenom osiguranju, ne ovaj pravilnik.

Broje li se krioembriotransferi u broj postupaka?

Ne, u svakoj tački su navedeni odvojeno od stimulisanih postupaka, svaki sa svojim brojem. Jedini slučaj u kom brojanja nema je prvi red tabele iznad.

Šta ako dete ima samo moj partner?

Tada se primenjuje tačka 3, koja traži da jedan od partnera nema dete i pokriva tri postupka sa darovanim spermatozoidima ili tri sa darovanim jajnim ćelijama, uz tri krioembriotransfera.

Može li privatna ustanova da radi postupak o trošku fonda?

Pravilnik ne govori o tome koja ustanova radi postupak nego na šta osigurano lice ima pravo. Ko sa fondom ima zaključen ugovor u datom trenutku zna fond, pa se spisak traži tamo, a ne na sajtu ustanove.

Koliko se čeka na komisiju?

Taj rok u pravilniku ne postoji. Zavisi od ustanove i od filijale, pa jedini tačan odgovor dobijaš od ustanove kod koje si na uputu.

Jedino što ovde zaista možeš da kontrolišeš je dokumentacija: ko je šta primio, kog datuma i pod kojim brojem. Ako ti je odštampana forma za to lakša od beležaka u telefonu, fascikle i planeri stoje među proizvodima.

Ovaj tekst je namenjen planiranju i organizaciji i nije medicinski savet. Za sve što se tiče zdravlja obrati se svom lekaru.